Kako Italijani dočekuju goste?

Iz prve ruke, od Tamare, Tamaricum-Studiare Per Amore, saznajemo kako Italijani dočekuju goste.

Koncept cele italijanske kulture je „ostaviti dobar utisak“. Najlepše uređena prostorija u kućama Italijana je hodnik. U hodniku se ne može videti razbacana obuća. Uvek je tu ormarić, lepo ogladalo i cveće. Hodnik mora biti sređen i ukrašen zato što se tu stiče prvi utisak. Uglavnom se, na samom ulazu, u blizini vrata, „događa“ nešto zanimljivo što privlači pažnju.

Gosti uvek ostaju u ciplema. To je pravilo kod starijih, izuzetak mogu biti samo deca. Nisu ljubitelji drvenih podova, mahom su pločice ili neka vrsta mermera sa podnim grejanjem, pogotovo u delu stana gde se dočekuju gosti kao što su hodnik, kuhinja sa trpezarijom i soba za dnevni boravak.

Deo Tamarinog kazivanja prenosimo u originalu:

„Italijanka, koja dočekuje kući goste bi se obukla kao da ide u restoran.

Što se domaćinstva tiče, svaki put kada smo bili pozvani u goste baš kod Talijana, više su kuhali muškarci od žena. Žene kuhaju svakodnevno, pripremaju obroke obitelji. Ali, kada se slavi ili se pozivaju gosti, onda se muškarci Talijani žele pohvaliti što umiju. Kada se jede, to se degustira, komentira i onda domaćin objašnjava detalje kako je pripremljeno. Dosta se priča o hrani tijekom samog obroka.

Kada se ide na večeru, za razliku od nas, cijelo veče se zapravo kuha i jede. Oni od pripreme svakog obroka prave umetnost. Hrana se iznosi u slijeovima. Ta večera je proces druženja, pravi kulturološki događaj.“

Obavezno se počinje predjelom i nečim što se može pripremiti unapred. Međutim, pirinač i testenina se nikada ne spremaju unpred. Testenina se jede topla, kuva neposredno pred posluživanje. Hrana nije usput, da se pojede nešto, već je glavna tema druženja baš priprema hrane i sam obrok.

Izuzetno su pažljivi prema gostima. Kada pozivaju u goste, uvek unapred najave šta će biti na meniju i provere sa gostom da li nešto od toga ne jede, tj. kako bi prilagodili obrok.

Gosti ne nose poklone kao kod nas. Uvek se dogovaraju, odnosno najavljuju domaćinu šta će doneti. To ne može biti kafa, čokolada, bombonjera ili nešto što će biti odloženo na policu. Nosi se isključivo ono što će se konzumirati iste večeri. Kao gost, ostavljamo bolji utisak ako kažemo šta želimo da donesemo. Na primer kažemo: doneću tiramisu iz „te i te“ poslastičare. Ako domaćica već planira slatkiš, to će nam odmah reći, jer u tom slučaju nosimo, na primer, vino koje ide uz hranu koja je planirana za večeru. U Italiji su svi izuzetno otvoreni i iskreni što se tiče hrane.

U programima Tamaricum-a, učeći italijanski, razgovaramo i upoznajemo se sa kulturološkim sličnostima i razlikama, posebno u odnosu na Balkan. Definitvno je slično da volimo da iskazujemo gostoprimstvo. Međutim, učili smo razlike: da se hrana priprema u prisustvu gostiju i da to najčešće radi domaćin. Na Balkanu je to uobičajeno samo kada se priprema roštilj. Kod nas je običaj da se ponesu kafa ili čokolade koje se najčešće ne otvaraju tokom večere.

Nadamo se da će ovaj tekst pomoći da ostavite dobar utisak kada vas Italijani pozovu na večeru.