Prijatni materijali za leto

Među materijalima koji su izuzetno prijatni za nošenje tokom letnjih vrućina su: pamuk, lan, viskoza, modal, tencel, rajon (rayon), liocel (lyocell), kupro (cupro) i ramija.

Postoji još dosta materijala, ali smo ovde nabrojali one koji su lako dostupni kod nas. Svilu nismo naveli iako je veoma prijatna zato što njeno održavanje, u zavisnosti od tkanja, može biti naporno, a i apsorpcija vlage nije velika kao kod materijala koje smo naveli.

Prirodni materijali poput pamuka i lana su široko poznati i o njima smo već pisali u tekstu Tkanine od prirodnih materijala.

Tkanine koje su izrađene od vlakana dobijenih iz celuloze su izuzetno prijatne za telo, a posebno tokom letnjih vrućina. Celuloza je prirodni makromolekul, a za proizvodnju vlakana se najčešće izvlači iz stabljika biljke. Ove tkanine odlično upijaju znoj.

Svrstavaju se u veštačka vlakna zato što se celuloza tretira hemijski, ali su biorazgradiva za razliku od sintetičkih vlakana , pa manje zagađuju okolinu kada se pretvore u otpad.

Viskoza – praktičan izbor koji nikada ne izlazi iz mode

Poznata je po svojoj mekoći i prijatnom osećaju na koži. Tkanine od viskoze su izuzetno udobne za nošenje, što ih čini idealnim za odeću koja dolazi u kontakt s telom.

Viskoza dobro upija znoj čineći je pogodnom za letnju odeću i aktivnosti. Tkanine od viskoze se mogu prati u mašini i lako se peglaju, što olakšava njihovo održavanje. Imaju i lep sjaj koji daje tkaninama elegantan i sofisticiran izgled.

Viskozno vlakno se može koristiti za proizvodnju različitih vrste tkanina, od laganih letnjih haljina do toplih zimskih odevnih predmeta. Takođe, može biti tretirana da dobije svetlucavi ili satenski efekat.

Rajon (Rayon) – veštačka svila

Rajon je izuzetno kvalitetna vrsta viskoze. Veoma je mekan na dodir i glatke je teksture, što ga čini prijatnim za nošenje. Ima sve karakteristike viskoze.

Ovo je prvo vlakno proizvedeno od drvene pulpe i prvo je nazvano veštačkom svilom. Sredinom devetnaestog veka, švajcarski hemičar Žorž Audemars (Georges Audemars) izumeo je prvu sirovu veštačku svilu. Njegova metoda je bila suviše spora pa se nije počelo sa proizvodnjom.

Godine 1884. francuski hemičar Iler de Šarbone (Hilaire de Charbonnet) patentirao je veštačku svilu na bazi celulozne tkanine, poznatu pod nazivom Šardone svila. Proizvodnja njegove tkanine je brzo prekinuta zato što je rajon proizveden na ovaj način bila zapaljiva tkanina.

Prva komercijalno proizvedena veštačka svila pojavila se na tržištu Sjedinjenih Američkih Država 1910. godine, a termin „rajon“ prvi put je upotrebljen 1924. godine.

Postoje i ekološki prihvatljive verzije rajona.

Modal – održiva podrška stilu

Modal se često koristi za izradu odeće od trikotaže, kao što su majice, donji veš, pidžame, haljine i košulje. Takođe, koristi se i za izradu posteljine i peškira, zbog svoje sposobnosti upijanja vlage.

Razlike između viskoze, modala i liocela su suptilne.

Viskoza i modal se proizvode sličnim postupkom; koriste se slične hemikalije u svakoj fazi proizvodnje. Proizvodnja viskoze se kontinuirano usavršavala tokom proteklih stotinak godina kako bi se napravio tekstil koji je mekan i u isto vreme lak za održavanje.

Modalna vlakna se tretiraju malo drugačije nakon predenja kako bi filamenti (fina vlakna) bili jači. To znači da modalna vlakna imaju potencijal da budu lakša i finija i da se mogu sušiti u sušilici bez oštećenja. Po svim ostalim karakteristikama su viskoza i modal slični proizvodi.

Liocel (Lyocell) i Tencel® – ljubav prema planeti

Licoel ima sve karakteristike viskoze i modala. Takođe je biljno vlakno kao viskoza i modal, ali se proizvodi malo drugačijim hemijskim postupkom.

Za proizvodnju liocela se koristi drugačiji rastvarač za ekstrakciju celuloze iz drveta. Austrijska firma Lenzing otišla je korak dalje praveći svoj liocel, brendiran kao Tencel®, od brzorastućih stabala eukaliptusa iz šuma o kojima se vodi računa na održiv način.

Kupro (Cupro): dodir eko-luksuza

Kupro zadržava boju tokom dužeg vremenskog perioda, što čini da odeća od kupra sporije bledi.

Napravljen je od sitnih pamučnih vlakana, poznatih kao linter, koja vire iz cveta pamuka. To jest pravi se od otpada cveta pamuka.

Slično kao Tencel i Modal, kupro je materijal na biljnoj bazi koji se hemijski obrađuje da bi se proizvela tkanina.

Ramija: dodir prirode

Ramija je tkanina nalik lanu, blago providna, ali lepo pada iako ima neravnomerno tkanje.

Tkanine od ramije su izdržljive, prozračne i veoma prijatne za nošenje, zbog čega se često koriste za proizvodnju lagane letnje odeće, haljina, košulja, suknji, bluza i drugih odevnih predmeta.