Silueta i moda

Od praistorije pa sve do kraja sedamnaestog veka ideal ženske lepote je bila žena sa oblinama, naglašenim bokovima i punijim nogama. Da bi se istakle obline, u osamnaestom veku su žene počele da nose korsete kojima su uspevale da struk učine užim, a istaknu grudi.

Kako se shvatanje lepote ženskog tela vremenom menjalo, tako su se menjali oblik i konstrukcija korseta.

Osim korseta kojim se oblikovao gornji deo tela, u donjem delu su se nosili „obruči“ kojima se povećavao volumen suknji.

Moda u vreme Rokokoa

Na prvoj slici levo je primer haljine kakvu su nosile žene na dvoru u Engleskoj krajem osamnaestog veka. Poznata kao Mantua, haljina sa steznikom koji se pertlao pozadi i veoma širokom podsuknjom. Ovakva haljina se početkom osamnaestog veka smatrala izuzetno modernom. Međutim, pedesetak godina kasnije je bila „staromodna“ i nosila se isključivo na dvoru. Široki obruči su počeli da izlaze iz mode, ali su na dvoru zadržali svoju ekstremnu širinu.

Komfor početkom devetnaestog veka

Do kraja osamnaestog veka je odeća strogih linija zamenjena siluetom kojoj je prioritet bila udobnost. Rezultat je neoklasičan stil krajem osamnaestog veka. Delimično inspirisana statuama antičke Grčke i Rima, nova moda je bila oličenje laganih pamučnih haljina koje su padale oko tela na nestruktuiran način. Najčešći izbor je bio visok struk sa jednostavnim pojasom. U ovom periodu su bili moderni mekani, široki šalovi koje dama prebaci preko golih ramena. Ovo je bio period kada su se uvozili šalovi od kašmira iz Indije i bangladeški muslin koji se koristio za izradu haljine.

Prikazana žuta haljina je sašivena od tamnožute svile i vunenog poplina. Struk je blago podignut, a haljina komotnija. Rukavi su dugački, jednostavni i sužavaju se prema zglobu. Suknja je čvrsto skupljena na sredini leđa.

Sloboda pokreta početkom dvadesetog veka

Na levoj fotografiji je prikazana lagana lepršava i udobna haljina za dan, šivena na samom kraju devetnaestog veka. Više nema korseta i širokih podsuknji, ali je haljina zadržala romantičan stil koji se postiže čipkom i laganim materijalima.

Međutim, iako se tokom dana ne nose korseti, početkom dvadesetog veka se ispod večernjih haljina ipak nose steznici. Prikazana je večernja haljina od ljubičaste svile prekrivena ljubičastim svilenim šifonom i satenom.

Kako se približavamo dvadesetim godinama prošlog veka, tako se struk pomera niže. Suknja je kraća, dužine do gležnja. Na prikazanoj slici je struk na svom prirodnom mestu. Samo par godina kasnije se spušta na bokove i figura je dečačka. Žene počinju aktivno da se bave sportom, a u večernjim satima da plešu čarlston.

Prikazane siluete su često inspiracija modnim dizajnerima. Haljine koje su bile moderne početkom devetnaestog veka veoma lepo pristaju damama A građe koja se tada smatrala idealom ženske lepote.

Dečačaka silueta sa spuštenim strukom, popularna dvadesetih godina prošlog veka, podjednako dobro stoji i krupnijim i sitnijim damama H i O građe.

Silueta sa „strukom na svom mestu“ odlično stoji damama sa građom peščanog sata.

Poznajući istoriju i modne trendove u proteklih par vekova, vidimo da se pojam lepote ženske građe menjao i prilagođavao modnim trendovima. Sada imamo slobodu da biramo model haljine koji odgovara tipu građe ne obazirući se na trendove.


Fotografije su preuzete sa V&A.