U čemu se razlikuju veštački od sintetičkih materijala?
Veštačka vlakna se dobijaju od materijala koji postoje u prirodi i to: celuloza se koristi za veštačka tekstilna vlakna od celuloze i proteini za proteinska veštačka tekstilna vlakna. Zato što su napravljena od prirodnih polimera, nekada su se nazivala polusintetičkim ili regenerisanim vlaknima.
Veštačka vlakna su izuzetno prijatna za telo
Rayon je izuzetno kvalitetan veštački materijal, zapravo je vrsta viskoze. Ne, nije sintetika i kada vidite na etiketi „Rayon %“ velike su šanse da će odevni predmet biti prijatan za nošenje. Često se opisuje kao zamena za svilu ili veštačka svila. Na dodir je gladak i pruža osećaj sličan kao kada dodirujemo pamuk. Hladi kada je toplo vreme što ga čini savršenim za letnji period. Lakši je od ostalih materijala i malo se gužva pa se odevni predmeti od njega preporučuju za putovanja jer su jednostavniji za pakovanje. Ne napadaju ga moljci.
Modal je veštačko vlakno koje se proizvodi iz stabla bukve ali i od drveća koje raste u prašumama. Smatra se ekološkim materijalom. Kao krajnji proizvod ne zagađuje okolinu i biorazgradiv je. Hemikalije kojima se tretira drvo koriste se mnogo puta. Tkanina od modala je veoma mekana, ali u isto vreme čvrsta, pa se često koristi za izradu trikotaže. Lako se održava i ne gužva se.
Bambusovo vlakno se smatra ekološkim zato što je 100% biorazgradivo. Najveća prednost proizvoda od bambusovog vlakna je ta što ima antibakterijska i antigljivična svojstva. Osim toga, preporučuje se osobama koje imaju alergije zato što je hipoalergeno. Od njega se često pravi odeća za sportiste zato što upija znoj, to jest ima veliku moć apsorpcije vlage.
Acetatno vlakno je napravljeno od celuloznog acetata. Ne zahteva upotrebu rastvarača tokom svog proizvodnog procesa, što ga čini ekološki prihvatljivijim i održivim. Modni dizajneri često koriste materijale od acetatnog vlakna zbog toga što ima sjaj sličan svili i prijatan je u dodiru sa kožom. Mane: sklon je sakupljanju statičkog elektriciteta i ne podnosi visoke temperature pa se preporučuje ručno pranje.
Prva veštačka vlakna, koja tada nisu bila stabilnog kvaliteta, proizvedena su 1664. godine. Zbog problema koji su u tom trenutku bili nesavladivi, njihova proizvodnja je počela dva veka kasnije.
Nedostatak današnjih veštačkih vlakana je taj što se za njihovu proizvodnju koriste stabla, dakle uzrok su seče šuma. Iz tog razloga se najčešće koristi bukva koja se namenski gaji za ove potrebe.
Sintetička vlakna nisu biorazgradiva
Sintetička vlakna se prave od sintetičkih polimera. Zbog proizvodnog procesa koji se koristi u izradi sintetičkih vlakana, ona nisu biorazgradiva pa ako se ne recikliraju, kao otpad zagađuju sredinu.
Poznata i često u upotrebi sintetička vlakna su: likra, najlon, poliester, poliuretan i polivinilhlorid.
Likra je poznata kao elastin ili spandeks, izuzetno elastično vlakno napravljeno prvi put 1958. godine. Od 1970-tih godina je postala veoma popularna u proizvodnji sportske odeće. Dodavala se drugim vlaknima kako bi se povećala elastičnost, kao što su na primer uske farmerice sa likrom. Zatim, koristi se za kupaće kostime. Reckilaža materijala koji sadrže likru je moguća, ali komplikovanija.
Međutim, sintetička vlakna su veoma korisna kada pravimo vodootpornu odeću. Važno je da se prema takvoj odeći ponašamo odgovorno kada prestanemo da je koristimo i umesto na otpad, odnesemo na reciklažu. U tekstu Armani – Inspirativna priča smo pisali da u cilju smanjenja industrijskog otpada, Armani Grupa sarađuje na istraživanjima o upotrebi recikliranih sirovina: poliestera dobijenog recikliranjem plastičnih boca, najlona iz napuštenih ribarskih mreža u morima.
Fotografije su preuzete sa Pinteresta.
